I pored brojnih otežavajućih okolnost u prestupnoj godini pre svega manjku sunčanih dana, u 2016. Valjevska pivara je smogla snaga da nastavi uspešno četvorogodišnji trend oporavka posle teških godina proisteklih srećom neuspešnom pljačkaškom privatizacijom, stečajem i gomilanjem dugova državi. Danas sa ukupno 197 zaposlenih pivaraca se uspešno nosi se sa svim nevoljama vremena u kome nehumana strana konkurencija čini svoje, i ruši sve nespremne da joj se suprotstave.

Valjevsko je stiglo u 2016, do Čikaga, Melburna, Moskve, osvaja Republiku Srpsku Beograd, Šumadiju, Užički kraj, Vojvodinu...

Tehnologija je iz druge polovine prošlog veka, odavno prevaziđena, ali vredni valjevske pivara pomoću štapa i kanapa” izlaze na kraj sa teškoćama i uspevaju već 4 godine permanentno da povećaju rast proizvodnje najboljeg piva u Srbiji.

Generalni direktor Aleksandar Rajevac je sumirajući rezultate rada u protekle četiri godine, kada je započeta ljuta bitku za goli život, na kraju 2016. i pored svih teškoća ima razloga da bude zadovoljan jer je napravljen ogroman iskorak napred.

"Valjevska pivara, je zadržala trend rasta proizvodnje, što je pošlo za rukom samo još jednoj pivari u Srbiji.Otvoreno je američko tržište. Pored Čikaga Ilinoisa, Valjevsko pivo je stiglo i na obale vrele Floride. "Dobacili" smo i do Australije,odakle se takođe očekuju dobre vesti o budućoj distribuciji”, istiće Rajevac, i ne pominje Moskvu gde "Valjevsko" takođe želi svoje mesto.

Marketinški efekat je izvoza na inostrano tržište je Valjevskoj pivari doneo saradnju sa Zrenjanicima, Kikinđama, Kragujevčanaima.... Prepoznato Valjevsko pivo, ima sve je više kupaca i onih koji traže suvi vrhunski kvalitet.

Fizički obim proizvodnje Valjevske pivare povećan je za četvrtinu od 2012. do 2016. godine, i to u periodu kada je zabeležen opšti pad prodaje piva. Ukupan prihod je porastao za 33% u odnosu na prečetiri godine. Za oko 70% je povećano plaćanje akcize u odnosu na 2012. godinu.

"Obračunata i plaćena akciza za protekle četiri godine iznosi oko 980 miliona dinara, preko 430 miliona je plaćeno za PDV, dok je za poreze i doprinose plaćeno preko 308 miliona dinara, odnosno milijardu i 720 miliona dinara!

To su samo neki pokazatelji i potvrda doprinosa Valjevske pivare punjenju državnog budžeta.od ostvarenih prihoda.Valjevska pivara danas ima 197 zaposlenih i prosečna zarada je 43.898,00 dinara, odnosno duplo više nego2012. godine, kada je radilo 205 radnika", podseća na rezultate direktor Rajevac.

U januaru 2017. biće isplaćena poslednja rata zaostalog poreza još iz vremena stečaja”, ističe Rajevac, i ne zaboravlja da podseti da su tehničke okolnosti ograničavajući faktor u proizvodnji.

"Sa zastarelom opremom su neophodna velika ulaganja u održavanje 60 godina starog sistema. Stručnost, privrženost i istrajnost zaposlenih su osnov za sve uspehe Valjevske pivare" otkriva tajnu uspeha koji traje Rajevac
Valjevska pivara je u 2016. godini dobila dva značajna priznanja.

Na adresu Valjevske pivare najpre je stigla prestižna nagrada “Biznis partner 2016”, kompanije Mass Media International zaostvarenje visokih profesionalnih standarda i poštavnje čvrstih etičkih normi Regionalna privredna komora Valjevo nagradila je Valjevsku pivaru specijalnom nagradom za društvenu odgovornost.

“U skladu sa mogućnostima Valjevska pivara je veliki donator brojnih manifestacija u oblasti kulture, sporta, zdravstva, obrazovanja mladih svog grada,ali i drugi značajnih događanja u Srbiji.

Valjevska pivara je generalni pokrovitelj KROSA RTS-a, a svesrdno, pomaže sport, čak i najveće Centre troška valjevskog sporta FK Budućnost Krušik 2014 i KK Metalac. Razlog nije teško prepoznati, da se donacije ulože u obuku i rad afirmaciju mladih, što nažalost u Centrima troška nikada nije bio slučaj.

"Možda to nije dovoljno, ali imamo svoje limite.Ono što može da bude kao obećanje je da ćemo narednih godina našu podršku umnožiti”, zaključuje Aleksandar Rajevac i najavjuje nove aktivnosti u pomaganju svih koji se u valjevskoj sredni ističu svojim radom, zalaganjem, i uspesima.

Na bezalkoholno pivo će se pričekati, a sadašnja tehnologija ne dozvoljava proizvodnju sokova od voća, po ćemu je Valjevo nekada bilo bez premca u Jugosslaviji. Inostrani investori za sada se ne usuđuju da posegnu za kupovinom Valjevske pivare. Neuspela privatizacija i pored subvencija što je praksa u Srbiji već na snazi 16 godina, inostrane investitore za s ada ne privlači.

Valjevska pivara im nije "zlatna koka", mada im ne prija permenentni rast i širenje konkurencije na tržištu " Čuda sa Kolubare" Valjevskog"